Prezime, Identitet i Moderni Brak: Lični Izbor između Tradicije i Emancipacije

U srcu mnogih priprema za venčanje, pored izbora haljine, muzike i menija, krije se jedno duboko lično, a često i društveno nabijeno pitanje: šta ću učiniti sa svojim prezimenom? Ova naizgled jednostavna odluka otvara vrata širokom spektru emocija, razmišljanja i društvenih očekivanja. Da li je promena prezimena simbol ljubavi i jedinstva, ili pak odricanje od sopstvenog identiteta? Da li je zadržavanje svog prezimena znak emancipacije, ili pak tvrdoglavosti? Kao što jedna učesnica diskusije primećuje, "prezime je kao odelo koje ne čini čoveka", ali svako treba da se obuče prema svom ukusu, a ne po tuđem. Upravo u tome leži suština - u pravu na lični izbor koji odgovara našem temperamentu, karakteru i vrednostima.

Simbolika iza prezimena: Više od obične reči

Kroz istoriju, uzimanje muževljevog prezimena od strane žene bilo je puno više od formalnosti. To je bio jasni društveni znak da žena napušta svoj rodni dom i postaje deo muževljeve porodice. Danas, međutim, dinamika braka i porodice se drastično promenila. Žene su postigle nezavisnost, uspešne su u karijeri, finansijski su samostalne i mogu da obavljaju poslove koji su nekada bili isključivo "muški". Kako jedna sagovornica ističe, savremena žena može da plati majstora, da sama donosi odluke, čak i da ima decu bez partnera. Ali postavlja se ključno pitanje: da li nas je ta stečena nezavisnost i promena uloga učinila srećnijim?

Čini se da je odgovor kompleksan. Mnogi primećuju porast nezadovoljstva i ogorčenosti kako kod žena, tako i kod muškaraca. Razlog za to možda leži upravo u tome što smo, u želji da prevaziđemo stare modele, "uskratili pravo suprotnom polu da bude ono što u biti jeste, i uskratili našem polu da budemo ono što u biti i jesmo". Drugim rečima, u potrazi za ravnopravnošću, možda smo izgubili iz vida prirodne razlike i doprinose koje svaki pol može da unese u zajednicu, umesto da ih negujemo. Pitanje prezimena postaje samo jedna od manifestacija ove šire društvene dileme.

Pravi muškarac, prava žena: Kako definisati uloge danas?

Debata o prezimenu često otvara i pitanje definicije "pravog muškarca" i "prave žene". Na Balkanu se pod pojmom "pravi muškarac" često podrazumeva "maco balkanikus" - nasilan, agresivan i primitivan. Međutim, kao što neka učesnica diskusije lepo definiše, pravi muškarac je upravo suprotno od toga. On je zreo, odgovoran, samostalan, stabilan i muževan. Zna da uradi sve što je potrebno za funkcionisanje domaćinstva, ali ne očekuje da ga žena opslužuje. Dobar je organizator, pruža podršku, i ponaša se prema ženi kao prema ravnopravnom partneru, ali i štiti je. Pored njega, žena se oseća voljeno, sigurno, poštovano i može biti žena, a ne takmičar u trci za samostalnošću.

Slično je i sa definicijom žene. Ona nije ni "Redžepova Rada" koja sve sama vuče, niti nesamostalno, infantilno biće. Prava žena je, kao i pravi muškarac, zrela i odgovorna osoba koja zna šta želi i ne gubi sebe u odnosu. U tom kontekstu, izbor prezimena prestaje da bude pitanje "muževljevog" ili "ženinog", a postaje pitanje zajedničkog dogovora i ličnog osećaja dvoje ljudi koji grade zajednicu.

Šta je u pitanju: Identitet, Tradicija ili Lični Ukus?

Razlozi za različite odluke o prezimenu su veoma raznovrsni i lični. Za neke, zadržavanje svog prezimena je pitanje identiteta i povezanosti sa porodicom porekla, posebno ako je prezime retko ili ako se "loza gasi" jer nema muških potomaka. "Moje prezime je deo mene, nosim ga ceo život," kaže jedna žena. Za druge, uzimanje muževljevog prezimena je simbol ljubavi, jedinstva i stvaranja nove porodice. "Želim da se svi u porodici isto zovemo, posebno zbog dece," ističe druga. Treći biraju kompromis - dodavanje muževljevog prezimena svom, noseći oba. Ova opcija za neke predstavlja najbolji od oba sveta: povezanost sa svojim korenima i pripadnost novoj zajednici.

Važno je naglasiti da sam izbor ne govori nužno ništa o karakteru osobe ili kvalitetu braka. Kako jedna učesnica diskusije primećuje, postoje žene sa dva prezimena koje trpe nasilje, kao i žene koje su uzela muževljevo prezime a u braku su potpuno ravnopravne i emancipovane. "Nije se mislilo da prezime govori o karakteru i temperamentu, već da izbor svako bi u skladu sa samim sobom trebalo da donese". Ključ je u svesnosti sebe i svog prava na izbor, bez pritiska tradicije, porodice ili trendova.

Pritisak okoline i "Dobačivanja": Zašto nas tudji izbor toliko uznemirava?

Jedna od najbolnijih strana ove teme je reakcija okoline. Priče o svadbama na kojima je izbio haos zbog toga što mlada nije uzela muževljevo prezime nisu retkost. Komentari poput "šta će joj dva prezimena, kao pevaljka da je" ili pak podrugivanje "papucašu" koji pomaže u kući, otkrivaju duboko ukorenjene predrasude. Ovakva "dobačivanja", bilo na samom venčanju, bilo kasnije u životu, ne samo da su nepristojna, već otkrivaju koliko je društvo još uvek vezano za arhaične obrasce ponašanja.

Ovaj pritisak često dolazi i iz sopstvenih porodica. Neki muževi ili (češće) njihove porodice smatraju da je uzimanje prezimena neupitna obaveza, simboličan čin potčinjavanja žene muževljevom rodu. Međutim, kao što neko primećuje, ako je nekom toliko bitno da žena nosi njegovo prezime, to može biti crvena zastava koja ukazuje na dublje probleme u shvatanju ravnopravnosti i poštovanja u budućem braku.

Administrativna noćna mora: Praktična strana promene identiteta

Osim emocionalne i simboličke, promena prezimena nosi i vrlo praktične, administrativne izazove. Zamena lične karte, pasoša, vozačke dozvole, zdravstvene kartice, bankovnih računa, ugovora - lista dokumentata koje treba promeniti je duga i proces može biti zamoran, skup i vremenski zahtevan. Ovo je za mnoge žene jak argument da zadrže svoje prezime, ili da bar promenu odlože. S druge strane, one koje se odluče na promenu, često savetuju da se sve radi postepeno, kako dokumenti ističu, kako bi se stres sveo na minimum.

Zanimljivo je da se nakon razvoda, kada mnoge žene žele da vrate svoje devojačko prezime, procedura može biti još komplikovanija, jer se to smatra promenom identiteta i zahteva dodatne dokaze. Ovo može biti još jedan razlog zašto neke žene nakon razvoda zadrže prezime bivšeg muža, naročito ako ga nose dugo ili ako se pod tim imenom profesionalno afirmišu.

Šta sa decom? Najvažnije pitanje

Za mnoge parove, konačni faktor u odluci o prezimenu su deca. Želja da se cela porodica preziva isto je vrlo jaka i razumljiva. Prema našem zakonu, deca mogu dobiti prezime oca, majke ili oba prezimena (ako jedan od roditelja već nosi dva). Međutim, deca istih roditelja moraju da imaju isto prezime. Ovo otvara prostor za dogovor. Neki smatraju da je prirodno da deca nose očevo prezime, dok drugi ističu da bi bilo fer da nose i majčino, s obzirom da majka nosi glavni teret trudnoće i porođaja. "Po mom mišljenju, po mami prezime i tačka", kaže jedna učesnica. U svakom slučaju, i ovo je stvar ličnog izbora i dogovora dvoje ljudi, a ne slepog poštovanja tradicije.

Zaključak: Vaš Izbor, Vaš Identitet

Na kraju, tema prezimena u braku je mozaik ličnih priča, osećanja, tradicije i savremenih vrednosti. Nema univerzalno ispravnog odgovora. Jedini ispravan izbor je onaj koji donosite slobodno, bez pritiska, u dogovoru sa partnerom i u skladu sa svojim najdubljim uverenjima.

Bilo da odlučite da zadržite svoje prezime iz ponosa na svoje poreklo, da uzmete partnerovo iz ljubavi i želje za jedinstvom, da dodate njegovo na svoje kao simbol spojenih života, ili čak da izmislite potpuno novo prezime za vašu novu porodicu - važno je da se osećate autentično i zadovoljno. Prezime jeste kao odelo. Može biti lepo, udobno, moderno ili klasično, ali najbitnije je da ga vi lepo nosite i da se u njemu osećate kao vi. Ne dozvolite da vam trendovi, strah od osude ili besmislena očekivanja uskrate pravo na ovaj lični izraz. Jer u braku, kao i u životu, najvažnije je biti svoji.