Kako se pripremiti i položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

Polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja značajan korak za sve koji žele da se bave ovom važnom i odgovornom profesijom. Iako se mnogi kandidati suočavaju sa strepnjom i neizvesnošću, dobra priprema i poznavanje procedure mogu uveliko da olakšaju ceo proces. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u ispit, na osnovu iskustava brojnih kandidata, kako biste ga pristupili sa samopouzdanjem.

Struktura ispita: Šta vas tačno čeka?

Stručni ispit je podeljen na pet jasno definisanih delova. Razumevanje ove strukture ključno je za efikasnu pripremu.

1. Opšti deo - Radno i socijalno zakonodavstvo

Prvi deo ispita obuhvata poznavanje domaćeg zakonodavstva. Ispitivači su, prema iskustvima, veoma korektni i spremni da pomognu ukoliko se kandidat zbuni. Pitanja se tiču Zakona o radu (uslovi za sklapanje ugovora, radno vreme, godišnji odmor, zaštita posebnih grupa), Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Retko se ispituju kaznene odredbe. Bitno je znati osnovne pojmove i prava, ne nužno datume i najsitnije detalje.

2. Opšti deo - Međunarodni akti i Zakon o BZR

U drugom delu ispituje se poznavanje međunarodnih konvencija (poput Konvencije MOP-a br. 155, Konvencije 161, Direktive 89/391) i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovde je poseban akcenat na obavezama poslodavca i zaposlenih prema ovom zakonu. Ispitivači traže suštinsko razumevanje, a ne napamet učenje tačnih formulacija.

3. Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika

Ovaj praktični deo za mnoge predstavlja najveći izazov. Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. električar, monter skele, vozač, frizer, medicinska sestra) i ima dva sata da napiše procenu rizika. Pored praznih listova papira, dobija se i lista opasnosti i štetnosti kao podsetnik. Dozvoljeno je korišćenje sopstvene metode za procenu rizika (npr. Kinney metoda, čiji se šablon često i daje). Ključni delovi koje procena mora da sadrži su:

• Opis tehnološkog i radnog procesa.
• Prepoznavanje opasnosti i štetnosti.
• Procenjivanje rizika (verovatnoća x posledica).
• Predlog mera za smanjenje ili otklanjanje rizika.
• Zaključak u kome se jasno navodi da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne, i koje su obavezne mere (periodični pregledi, obuke, sredstva za ličnu zaštitu).

Važno je vežbati opis različitih radnih mesta pre ispita. Iako je formalno zabranjeno, mnogi kandidati su imali priliku da u toku rada konsultuju dodatne materijale, pošto nadzor nije bio konstantan. Međutim, oslanjanje isključivo na ovu mogućnost nije preporučljivo.

4. Usmeni deo - Odbrana procene rizika i srodna pitanja

Nakon što komisija oceni pismeni rad, kandidati koji su ga uspešno uradili prolaze u usmeni deo. Ovde se ne brani nužno vaš konkretan rad, već se izvlače pitanja u vezi sa celokupnim postupkom procene rizika. Česta pitanja su: na čemu se zasniva procena rizika, koja lica vrše procenu, u kojim slučajevima se vrše potpune ili delimične izmene akta, šta sadrži zaključak akta. Ispitivač, obično direktor uprave, je stručan, ali korektan i spremna da postavi pomoćna pitanja kako bi se kandidat podsetio odgovora.

5. Usmeni deo - Pravilnici

Poslednji i po mnogima najzahtevniji deo ispita. Kandidat mora da pokaže poznavanje brojnih pravilnika iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Pitanja se postavljaju iz glave, a ne izvlačenjem, i mogu se odnositi na bilo koji od pravilnika navedenih u programu. Najčešće se ispituju:

• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika
• Pravilnik o bezbednosti mašina (znak usaglašenosti, tehnička dokumentacija)
• Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima
• Pravilnici o zaštiti od buke, vibracija, hemijskih i bioloških štetnosti.
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (elaborat o uređenju gradilišta, skele, mehanizacija).
• Pravilnik o opštim merama zaštite od električne struje.

Ne traže se nužno sve stavke iz dugih nabrajanja, već suštinsko razumevanje. Bitno je znati granične vrednosti (za buku, vibracije), osnovne definicije i ključne mere zaštite. Pravilnici kao što su oni za šumarstvo ili hemijsko-tehnološke procese su izbačeni iz programa.

Najčešća pitanja i nedoumice kandidata

Šta ako padnem na samo jednom delu?

Pravila su se vremenom menjala. Trenutno važeća praksa je sledeća:
Ako položite prva dva dela (opšti deo) i pismenu procenu, ali padnete na usmenom delu (bilo odbrana procene bilo pravilnici), sledeći put polažete oba usmena dela ponovo.
Ako položite ceo ispit do pravilnika, a padnete samo na njima, sledeći put polažete samo pravilnike. Preporučljivo je direktno proveriti ovu proceduru sa Upravom pre polaganja.

Kako se prijaviti i koliko se čeka na termin?

Prijava se podnosi poštom ili lično u Upravu za bezbednost i zdravlje na radu (Nemanjina 22-26, Beograd). Uz prijavu se dostavljaju dokazi o uplati administrativne takse i troškova polaganja. Rok od prijave do poziva obično je jedan do dva meseca. Poziv stiže na email adresu, a zatim i poštom, oko dve nedelje pre termina polaganja.

Da li je potrebna skripta ili posebna obuka?

Iako se na tržištu mogu naći skripte (npr. izdanja Tehpro-a), mnogi kandidati su uspešno položili ispit koristeći se isključivo zvaničnim dokumentima sa sajta Ministarstva (Zakoni i pravilnici objavljeni u "Sl. glasniku"). Skripta može poslužiti kao dobar strukturirani vodič kroz gradivo, ali nije obavezna. Niko ne organizuje zvaničnu obuku, ali postoje privatne institucije koje nude pripremnu nastavu.

Kakva su iskustva sa novom komisijom?

Nakon promena na mestu direktora Uprave, ispitivači su i dalje opisivani kao korektni, strpljivi i spremni da pomognu. Glavni cilj im je da utvrde da kandidat poseduje suštinsko znanje, a ne da ga "uhvate" na neznanju. Važno je pokazati da razumete koncept i da možete da pričate o temi, čak i ako ne znate svaki detalj.

Ključni saveti za uspešno polaganje

1. Ne zanemarujte prva dva dela. Iako se smatraju lakšim, zahtevaju ozbiljan pristup. Pročitajte zakone, razumete osnovne principe.
2. Vežbajte procenu rizika. Napišite bar 5-10 procena za različita radna mesta (zavarivač, stolar, vozač, radnik na visini, itd.). Fokusirajte se na opis posla i donošenje jasnog zaključka.
3. Pravilnike učite na pamet, ali pametno. Nemojte učiti ceo pravilnik napamet. Iz svakog izdvojite kĺjučne definicije, mere zaštite i brojčane vrednosti (granične vrednosti). Pravilnike o građevinarstvu, električnoj struji i mašinama učite detaljnije.
4. Budite opušteni i pričajte. Na usmenom delu, najgora stvar je da cutite. Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da ga zaključite ili objasnite šta mislite da bi moglo biti u pitanju. Ispitivači će ceniti vaš pokušaj.
5. Koristite iskustva drugih. Forumi i grupe na društvenim mrežama su neprocenjiv izvor informacija o aktuelnim pitanjima i iskustvima. Međutim, uvek proverite informacije u zvaničnim izvorima.
6. Obavezno pročitajte Pravilnik o programu i načinu polaganja. Tu ćete naći najtačnije i najaktuelnije informacije o tome šta se zaista ispituje.

Šta sledi nakon položenog ispita?

Položen stručni ispit je prvi korak. Da biste postali lice za bezbednost i zdravlje na radu, potrebno je da imate odgovarajuću visokoškolsku diplomu (tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih ili medicinskih nauka) i da vas poslodavac imenuje za to zvanje. Traženje prvog posla može biti izazovno zbog zahteva za iskustvom, stoga se preporučuje volontiranje, pripravnički staž ili dodatno usavršavanje (npr. u oblasti zaštite od požara).

Polaganje stručnog ispita za BZR je izazov koji zahteva posvećenost, ali je potpuno ostvariv uz sistematičnu pripremu. Kĺjuč je u razumevanju suštine, a ne u mehaničkom učenju. Koristite dostupne resurse, pripremite se temeljno i pristupite ispitu smireno, znajući da ste uložili potreban trud. Srećno na polaganju!